Čitalački profil: kako odabrati knjige i pronaći svog omiljenog pisca

Čitalački profil: kako odabrati knjige i pronaći svog omiljenog pisca

Čitanje nije samo razonoda niti obaveza koja se završava poslednjom stranicom. Ono je način da bolje razumete sebe, sopstvene ukuse, raspoloženja i potrebe. Zato pitanja poput vas omiljeni pisac, knjiga koja vas je najviše dotakla ili razlog zbog kojeg ste odustali od nekog naslova nisu uska i lična - ona su odličan putokaz za ozbiljniji i zadovoljniji čitalački život. Ovaj tekst je zamišljen kao vodič kroz najčešće čitalačke dileme: od lektira i izbora sledeće knjige do žanrova, navika beleženja pročitanog i odnosa prema klasicima.

Bez obzira na to da li čitate svakog dana ili samo povremeno, u knjigama tražite bekstvo, znanje, emociju ili jednostavno mir, važno je da svoj izbor ne prepuštate slučaju. Dobar čitalački ukus se ne rađa preko noći - on se gradi čitanjem, promišljanjem i poštenim odgovorima na pitanja koja sebi postavljate. Zato ćemo kroz nekoliko celina proći kroz teme koje su istovremeno i praktične i duboko lične.

Vas omiljeni pisac nije isto što i najpoznatiji pisac

Kada razmišljate o tome ko je vas omiljeni pisac, nemojte odmah posezati za imenima koja se najčešće pominju u razgovorima. Omiljeni pisac je onaj čiji vam se način pripovedanja vraća u misli, čije rečenice prepoznajete i kada ne vidite potpis, i onaj zbog kojeg imate osećaj da vas razume bolje nego što biste umeli da objasnite. To može biti autor ozbiljne književnosti, ali i pisac lake literature koji vam pruža upravo ono što vam u datom trenutku treba.

Ponekad je omiljeni pisac onaj čije ste knjige čitali u formativnim godinama, pa ga pamtite po emociji, a ne po savršenstvu stila. Ponekad je to savremeni autor koji piše o svetu koji prepoznajete. Važno je da razlikujete cenjen pisac od pisac koji je vaš. Prvo je stvar šireg ukusa i književnog kanona, a drugo je stvar intimnog čitalačkog iskustva. Oba su važna, ali nisu isto.

Da biste otkrili svog omiljenog pisca, obratite pažnju na sledeće: koji vas stil pripovedanja najviše uvlači, koje teme vas najčešće pokreću, da li volite bogate opise ili brzu radnju, da li vas više privlači ironija, toplina, napetost ili filozofska dubina. Kada odgovorite na ova pitanja, lakše ćete prepoznati autore koji će vam postati bliski. U tome nema pogrešnog odgovora - čitalački ukus je lična karta, a ne takmičenje.

Knjiga koja je na vas ostavila najveći utisak u pubertetu

Pitanje o knjizi koja je na vas ostavila najveći utisak u pubertetu često otkriva više od bilo koje preporuke. Pubertet je period kada se čitalački identitet tek oblikuje, kada su emocije jake, a svet oko vas deluje i preblizu i potpuno neshvatljivo. U tom periodu knjige mogu da deluju kao tajna vrata: neke vas obore s nogu, neke vas previše zaštite, a neke vam prvi put pokažu da neko drugi misli ono što vi niste umeli da izgovorite.

To ne mora biti knjiga koja se smatra remek-delom. Može biti roman koji ste čitali ispod ćebeta, priča koja vas je noćima držala budnim ili delo koje ste razumeli tek mnogo kasnije. Upravo je ta emotivna veza važnija od objektivne vrednosti. Kada se prisećate takve knjige, setite se ne samo radnje već i osećaja: gde ste bili, kako ste disali, šta vas je nateralo da zatvorite knjigu i pogledate kroz prozor.

Ako danas birate knjigu za nekoga u pubertetu, nemojte mu davati samo ono što je „korisno“ ili „ozbiljno“. Ponekad je mnogo važnije ponuditi priču koja će ga emocionalno pogoditi. Čitalac koji je jednom doživeo da ga knjiga razume postaje čitalac za ceo život. Zato je pitanje o najvećem utisku iz puberteta ujedno i pitanje o tome šta je u vama probudilo ljubav prema čitanju.

Da li ste voleli da čitate lektire u školi

Pitanje da li ste voleli da čitate lektire u školi gotovo uvek izaziva podeljene reakcije. Neki čitaoci se prisećaju divnih otkrića, upoznavanja sa ozbiljnom prozom i osećaja da su deo nekog većeg književnog razgovora. Drugi se sećaju pritiska, obaveze i osećaja da je čitanje postalo zadatak koji treba „odraditi“ što pre. Oba iskustva su stvarna i oba imaju isti koren: lektira je prvi susret sa književnošću kao sistemom, a ne samo kao privatnom razonodom.

Neke knjige su sjajne, ali nisu prilagođene uzrastu. Neke su bile odlične, ali ih je profesorka analizirala do najsitnijeg detalja, pa je čarolija nestala. Neke su bile preobimne, neke previše mračne, neke previše udaljene od sveta mladog čitaoca. A ponekad je problem bio jednostavan: moranje ubija užitak. Zato je lektira dragocen eksperiment, ali i opomena da knjigu treba približiti, a ne samo propisati.

Ako danas pomažete nekome sa lektirom, probajte da umesto stroge analize prvo pronađete tačku dodira. Šta u toj priči može biti blisko današnjem iskustvu? Koja emocija je univerzalna? Kada se knjiga doživi kao nešto živo, analiza dolazi kasnije i mnogo lakše. Da li ste voleli da čitate lektire u školi, na kraju je manje pitanje o školi, a više o tome kako je književnost ostala u vama.

Koju knjigu želite sledeću da pročitate

Pitanje koju knjigu želite sledeću da pročitate zvuči jednostavno, ali često otkriva čitalačku zrelost. Neko bira impulsivno, po naslovu ili koricama; neko pravi spiskove unapred; neko voli da ima nekoliko knjiga u opticaju, pa da bira prema raspoloženju. Dobra čitalačka rutina ne zahteva krutu listu, ali zahteva svest o tome šta vam u tom trenutku treba: razbibriga, uteha, izazov ili informacija.

Kada planirate sledeću knjigu, korisno je da sebi postavite tri pitanja. Prvo: kakvo raspoloženje želim da stvorim? Drugo: koliko vremena i energije imam? Treće: želim li da se opustim ili da me knjiga potrese i natera na razmišljanje? Na osnovu toga možete birati između kratke novele, obimnog romana, zbirke priča, istorijske fikcije, trilera ili knjige popularne psihologije.

Takođe, nemojte se plašiti da knjigu prekunete ako ne ide. Čitalačko vreme je dragoceno, a svaka knjiga ne mora biti za svaki trenutak. Pitanje koju knjigu želite sledeću da pročitate može vam pomoći da izgradite most između onoga što ste zavoleli i onoga što tek treba da otkrijete. Najbolja sledeća knjiga često nije najnovija niti najhvaljenija - već ona koja odgovara vašem unutrašnjem trenutku.

Knjiga od koje ste dosta očekivali a koja vas je razočarala

Knjiga od koje ste dosta očekivali a koja vas je razočarala može biti bolna tema, ali je i vrlo korisna. Razočaranje najčešće dolazi iz nesklada između očekivanja i stvarnog doživljaja. Neko vam je knjigu preporučio kao životnu, kritike su bile sjajne, naslov je obećavao mnogo - a vi u rukama dobijete priču koja vas ne dotiče, likove koji vam nisu bliski ili stil koji vas zamara.

To ne znači da je knjiga loša niti da ste vi „loš čitalac“. Znači da se vaše vreme, potrebe i senzibilitet nisu poklopili. Ponekad su očekivanja bila prevelika, ponekad je preporuka došla od osobe čiji ukus ne delite, a ponekad ste jednostavno bili u pogrešnom periodu života. Neke knjige treba čitati u pravo vreme, a to vreme ne može da se bira po spisku bestselera.

Kada vas knjiga razočara, pokušajte da budete konkretni: da li vas je izneverila radnja, likovi, stil, prevelika obećanja ili nemogućnost da se povežete sa temom? Odgovor na to pitanje pomaže vam da bolje birate u budućnosti. A knjigu koja vas je razočarala nemojte nužno odbaciti zauvek - možda joj se vratite u drugoj fazi života i doživite je sasvim drukčije.

Kako birate knjige koje čitate ili planirate da čitate

Kako birate knjige koje čitate ili planirate da čitate jedno je od najvažnijih praktičnih pitanja. Neki čitaoci biraju po preporuci, neki po opisu na poleđini, neki po žanru, neki po tome ko je pisac, a neki po koricama. Sve su to legitimni načini, ali vredno je znati šta vam najčešće donosi dobro, a šta vas vodi u razočaranje.

Ako se oslanjate na preporuke, birajte ljude čiji ukus poznajete i kojima verujete. Ako birate po opisu, pročitajte ga pažljivo, ali imajte na umu da marketinški tekstovi često obećavaju više od knjige. Ako birate po žanru, to je odličan filter, ali i žanr ume da zavara - nisu sve knjige u istom žanru jednake. Ako vas privlače korice, to nije greh, ali neka korice budu početak razgovora, a ne konačna presuda.

Kod ozbiljnijeg izbora pomaže „test prve strane“: pročitajte prvih nekoliko pasusa i osetite da li vas stil nosi. Ako vas već na početku nešto vuče - ritam, glas, način na koji se svet knjige gradi - velika je verovatnoća da ćete uživati. U suprotnom, nemojte se siliti samo zato što je knjiga poznata. Kako birate knjige koje čitate ili planirate da čitate u velikoj meri određuje koliko ćete zaista čitati i koliko ćete u tome uživati.

Koju knjigu trenutno čitate i knjiga koju ste najviše puta pročitali

Pitanje koju knjigu trenutno čitate govori o vašoj sadašnjosti, a pitanje o knjizi koju ste najviše puta pročitali govori o vašoj čitalačkoj prošlosti. Neke knjige čitamo iz radoznalosti, neke iz obaveze, a neke zato što nam se vraćaju kao stari prijatelji. Knjiga koju ste najviše puta pročitali često nije najbolja knjiga koju ste ikada uzeli u ruke, ali je ona koja vam je u datom trenutku pružala utehu, sigurnost ili radost prepoznavanja.

Vraćanje istoj knjizi ima posebnu vrednost. Pri svakom čitanju menjate se vi, pa se menja i knjiga. Ono što vam je ranije bilo jednostavno sada može biti slojevito; ono što vam je bilo dosadno sada može otkriti dubinu. Zato ne treba da vas brine ako nemate običaj da čitate iste knjige više puta - ali ako imate, to je znak da ste pronašli tekst koji je za vas postao deo lične mitologije.

Koju knjigu trenutno čitate, dakle, nije samo informacija o naslovu. To je informacija o vašem raspoloženju, vremenu koje imate, potrebi koju želite da zadovoljite. A knjiga koju ste najviše puta pročitali pokazuje šta u vama traži ponavljanje. U oba slučaja radi se o istom procesu: knjiga postaje ogledalo.

Omiljeni domaći dečiji pisac i sećanja iz detinjstva

Omiljeni domaći dečiji pisac često se pamti po pesmama, pričama i likovima koji su obeležili odrastanje. Nije u pitanju samo kvalitet književnog dela, već i osećaj sigurnosti koji su te priče pružale. Dečiji pisac može da bude onaj koji vas je naučio da maštate, da se smejete ili da prvi put osetite tugu zbog lika koji nije stvaran - ali je za vas bio potpuno stvaran.

Domaća dečija književnost ima posebnu snagu jer govori jezikom sredine u kojoj ste odrasli. U njoj se prepoznaju običaji, pejzaži, humor i mali svakodnevni rituali. Zato pitanje o omiljenom domaćem dečijem piscu nije samo pitanje o knjigama, već i o detinjstvu. Neko se priseća uspavanki, neko pustolovnih priča, neko pesama koje su se pevale u školi.

Ako danas birate knjigu za dete, nemojte se rukovoditi samo time da je knjiga „poučna“. Birajte onu koja će u detetu probuditi radost čitanja. Dete koje zavoli priču zavoleće i knjigu. Omiljeni domaći dečiji pisac u sećanju ostaje kao neko ko je pomogao da se svet razume kroz igru, maštu i emociju.

Da li ćete ići na sajam knjiga i imate li plan kupovine

Da li ćete ići na sajam knjiga i imate li već u planu kupovinu neke knjige pitanje je koje za mnoge čitaoce zvuči kao praznik. Sajmovi su prilika da se pronađu izdanja kojih nema u lokalnoj knjižari, da se upoznaju novi naslovi i da se napravi zaliha za naredne mesece. Ali sajmovi su i mesta velike gužve, impulsivnih kupovina i ponekad razočaranja kada shvatite da ste poneli više knjiga nego što možete da pročitate.

Ako idete na sajam, korisno je da napravite okvirni plan, ali ne previše strog. Odredite budžet, žanrove koji vas zanimaju i nekoliko naslova koje želite da potražite. Ostavite prostor i za iznenađenja, jer upravo se na sajmovima često pronađe knjiga koju niste tražili. Ako ne idete zbog gužve, to je sasvim u redu - knjige se mogu pronaći i na druge načine, a važnije je da čitate ono što vas istinski zanima.

Pitanje da li ćete ići na sajam knjiga i imate li već u planu kupovinu neke knjige otkriva i vaš odnos prema planiranju. Neko voli da ide bez spiska i prepusti se trenutku, neko voli da unapred zna šta traži. Oba pristupa imaju prednosti. Najvažnije je da se ne osećate krivim ako kuću napustite samo sa jednom knjigom - ili nijednom. Čitanje nije takmičenje u broju kupljenih naslova.

Da li čitate klasike ili se opredeljujete za cik lit literaturu

Da li čitate klasike, malo teže i ozbiljnije knjige, ili se radije opredeljujete za takozvanu cik lit literaturu pitanje je koje mnogi doživljavaju kao sud o tome koliko su „dobri“ čitaoci. To je pogrešan ugao. Čitanje ima različite funkcije: klasici mogu da pruže dubinu, istorijski kontekst, jezičku lepotu i izazov; laka literatura može da pruži opuštanje, utehu, humor i beg iz svakodnevice. Nije nužno birati jedno zauvek.

Najbolji čitaoci često čitaju i jedno i drugo. Ponekad vam treba knjiga koja će vas zahtevati, naterati da se koncentrišete i promeniti način na koji gledate svet. Ponekad vam treba knjiga koja će vas nasmejati, opustiti i podsetiti da čitanje može biti čisto zadovoljstvo. Važno je da znate šta vam u datom trenutku prija i da zbog toga ne osećate stid.

Klasici nisu obavezno teški, a laka literatura nije obavezno plitka. I u jednom i u drugom postoje dobre i loše knjige. Kvalitet čitanja ne meri se time da li čitate „ozbiljno“ ili „lako“, već time da li vas knjiga zaista dotiče, pokreće ili zabavlja. Ako vas klasik zamara, uzmite pauzu i vratite mu se kasnije. Ako vas cik lit ispunjava, čitajte ga bez izvinjenja. Čitalački ukus je ličan i promenljiv.

Koja je to knjiga koja važi za remek delo a vama se nije dopala

Koja je to knjiga koja važi za remek delo a vama se nije dopala pitanje je koje izaziva nelagodu kod mnogih čitalaca. Postoji strah da ćete ispasti nedovoljno obrazovani ili da ne razumete „veliku literaturu“. Ali remek delo je društvena kategorija koliko i estetska. Neka dela su važna za istoriju književnosti, ali ne moraju biti važna za vas u ovom trenutku.

Razlog zbog kojeg vam se ne dopada neko poznato delo može biti stil, tema, likovi, prevelika obimnost ili vreme u kojem ste ga čitali. Nekada se jednostavno ne poklopite. To ne umanjuje vrednost knjige, ali ni vaše iskustvo nije manje važno. Književnost nije obavezna da vam se svidi zato što je neko drugi proglasio remek-delom.

Korisno je da sebi postavite pitanje: da li mi se knjiga nije dopala zato što je nisam razumeo, zato što mi nije bila zanimljiva ili zato što mi je stil bio naporan? Odgovor može da bude putokaz za buduće čitanje. Ponekad se velika dela otvaraju tek iz drugog ili trećeg pokušaja. A ponekad je sasvim u redu reći: ovo nije za mene.

Da li ste se nekada figurativno zaljubili u lika iz romana

Da li ste se nekad figurativno zaljubili u nekog lika iz romana pitanje je koje mnoge nasmeje, ali i podseti na snagu fikcije. Književni likovi mogu da izazovu snažne emocije: divljenje, nesigurnost, želju da ih zaštitite ili da ih nikada ne upoznate. Nije neobično da čitalac razvije simpatiju prema liku koji je hrabar, duhovit, ranjiv ili tajanstven.

Ta vrsta privlačnosti često govori više o čitaocu nego o liku. Ono što nas privlači u fikciji može biti projekcija naših želja, strahova ili neispunjenih potreba. Zato pitanje o figurativnoj zaljubljenosti nije površno - ono otkriva kako doživljavamo ljubav, vernost, slobodu i ranjivost. Književni lik može da bude i ogledalo i fantazija u isto vreme.

Isto važi i za pitanje da li ste ikada razmišljali da napišete roman. Neki čitaoci pišu početne stranice, neki nose ideju godinama, a neki nikada ne osete potrebu da pišu. Nema ničeg manje vrednog u tome da uživate u tuđim pričama. Nekada je čitanje način da se stvori unutrašnji prostor u kojem se i sopstvene priče polako oblikuju.

Omiljeni domaći pesnik, najbolji pisac svih vremena i književni alter ego

Omiljeni domaći pesnik i zašto, koga smatrate najboljim piscem svih vremena, kog pisca najčešće citirate i ko je vaš književni alter ego - to su pitanja koja vode u srcе književnog ukusa. Poezija je posebno podložna ličnom doživljaju: neko voli ritam, neko slike, neko misli, neko osećaj koji ostaje i posle poslednjeg stiha. Zato ne postoji univerzalni omiljeni pesnik.

Kada birate svog omiljenog pesnika, gledajte šta vas u njegovom jeziku zaustavlja. Da li vas privlači jednostavnost ili hermetičnost? Da li vas diraju ljubavne teme, rodoljublje, intimna samoća ili igra rečima? Pesma može da bude kratka, a da u vama ostavi trag koji traje danima. Zato pitanje o omiljenom domaćem pesniku nije samo pitanje o školi - to je pitanje o vašem unutrašnjem ritmu.

Pitanje ko je najbolji pisac svih vremena često je zamka, jer zavisi od kriterijuma: uticaj, originalnost, stil, univerzalnost, lepota rečenice. Pametnije je da sebi postavite pitanje: koji pisac je najbolji za mene sada? Književni alter ego, s druge strane, ne mora biti omiljeni pisac. To može biti lik, autor ili čak pripovedački glas koji osećate kao svoj. Pitanje o alter egu otkriva kako se poistovećujete sa svetom knjige.

Omiljeni književni žanr, srpska književnost van lektire i romantizam, realizam ili avangarda

Omiljeni književni žanr često je prvo sidro u moru naslova. Neko voli istorijske romane, neko epsku fantastiku, neko trilere, ljubavne priče, biografije, poeziju ili drame. Žanr pomaže da brže pronađete ono što vas zanima, ali nije garancija uživanja. U svakom žanru postoje knjige koje vas mogu iznenaditi i one koje vas ostavljaju ravnodušnim.

Kada je reč o tome šta ste čitali iz srpske književnosti a da vam se svidelo i da nije obavezna lektira, odgovor često pokazuje koliko je domaća književnost raznovrsna. Mnogi čitaoci otkriju da ih zanima savremena domaća proza, eseji, poezija ili drame koje nisu bile deo školskog programa. Ponekad je upravo sloboda izbora ključna: kada knjigu ne čitate zato što morate, već zato što vas privlači, doživljaj je potpuno drukčiji.

Pitanje kog pisca od klasika srpske književnosti nikako ne volite takođe je važno, ali ga treba postaviti bez osuđivanja. Ne mora svako da voli svakog klasika. Nekome smeta stil, nekome tema, nekome prevelika patetika ili hladnoća. Isto važi i za pitanje romantizam, realizam ili avangarda. Romantizam nudi emociju i idealizam, realizam analizu društva i psihološku dubinu, avangarda eksperiment i rušenje formi. Vaš izbor zavisi od toga šta u datom trenutku tražite od književnosti.

Književni lik u čijem psihološkom portretu prepoznajete sebe i koliko vam je bitan naslov dela

Književni lik u čijem ste psihološkom portretu prepoznali sebe može da bude snažno iskustvo. Nije reč o tome da ste identični liku, već o tome da u njegovim strahovima, željama, reakcijama ili načinu razmišljanja prepoznajete deo sebe. To prepoznavanje može da bude utešno, ali i uznemirujuće. Književnost tada postaje ogledalo koje ne pokazuje samo lice, već i unutrašnje pokrete.

Koliko vam je bitan naslov dela? Nekima naslov privuče pažnju, nekima zvuči obećavajuće, a nekima potpuno promaši. Naslov može da bude odličan orijentir, ali i varljiv. Ponekad knjiga sa jednostavnim naslovom krije bogatu priču, a ponekad atraktivan naslov obećava više nego što knjiga pruža. Zato naslov ne bi trebalo da bude jedini kriterijum - ali može da bude prvi korak.

Pitanje da li čitate popularne psihološko-motivacione knjige takođe je deo šire slike. Neki čitaoci ih vole jer traže praktične savete i ohrabrenje, neki su skeptični, a neki ih čitaju povremeno. Ako vas ova literatura zanima, birajte je pažljivo: dobra motivaciona knjiga može da podstakne razmišljanje, ali nijedna ne može da zameni realan život. Najbolje knjige te vrste podstiču na akciju, a ne samo na trenutni entuzijazam.

Na šarm kog junaka biste pali i s kime biste proveli ostatak života

Na šarm kog junaka, koje junakinje biste pali i ko bi uspeo da vas zavede kada bi mogao da izađe iz korica - ovo je pitanje koje spaja maštu i lične vrednosti. Junaci koji nas privlače u knjigama često nisu oni koji bi nam u stvarnom životu bili dobri partneri. Oni mogu da budu tajanstveni, opasni, nedostupni ili previše slobodni. Upravo ta razlika između fikcije i stvarnosti čini pitanje zanimljivim.

Istu pažnju zaslužuje i pitanje s kime biste mogli da provedete ostatak života. Tu se često javlja drugi tip lika: miran, pouzdan, topao, prisutan. Fikcija nam dozvoljava da istražimo obe strane - i uzbuđenje i sigurnost - bez stvarnih posledica. Zato je ovo pitanje više od igre: ono pokazuje šta cenimo u ljudima i šta tražimo u odnosima.

Najlepa ljubavna priča iz nekog romana takođe je stvar ličnog ukusa. Nekome je najlepša priča o zabranjenoj ljubavi, nekome o tihoj, dugoj privrženosti, nekome o ljubavi koja se ne ostvari. Nema univerzalnog odgovora. Važno je da prepoznate zašto vas neka priča dotiče - zbog emocije, zbog likova ili zbog načina na koji je ispričana.

Evidencija proćitanih knjiga, gramatika ili prepričavanje, najbolja drama i fizički najbliža knjiga

Da li vodite evidenciju pročitanih knjiga i koliko se knjiga nalazi na vašem spisku pitanje je koje deli čitaoce. Neki vole da beleže naslove, utiske i citate; drugima je to dodatni pritisak. Evidencija može da bude korisna jer vam pomaže da se setite šta ste čitali, šta vam se svidelo i šta biste želeli da ponovo pročitate. Ali ona nije obavezna. Ako vas beleženje opterećuje, nemojte ga sprovoditi.

Da li vam je tokom školovanja bilo teže učiti gramatiku ili prepričati neko književno delo pravilnim i tačnim rečenicama bez oklevanja? Mnogi će reći da je gramatika bila dosadnija, a prepričavanje stresnije. Neko je voleo analizu teksta, neko je jedva čekao da završi sa lektirama. Ova pitanja pokazuju da književnost nije samo čitanje - ona uključuje i jezik, izražavanje, pamćenje i razumevanje strukture.

Koja je najbolja drama prema vašem mišljenju - za izvodjenje ili čitanje, svejedno? Drama je poseban žanr jer podrazumeva sukob, dijalog i prostor. Neke drame su snažne kada se čitaju, neke tek na sceni dobiju punu snagu. Pitanje koja vam je trenutno fizički najbliža knjiga može da bude zabavno: šta vam je na stolu, na noćnom ormariću ili u torbi? Ta knjiga često govori o vašim trenutnim prioritetima.

Izazov čitanja, posedovanje knjiga i knjige koje ne možete da dovršite

Da li ste razmišljali o izazovu čitanja i koliko knjiga planirate da pročitate? Postavljanje cilja može da bude motivaciono, ali i kontraproduktivno. Ako broj knjiga postane važniji od uživanja, čitanje se pretvara u obavezu. Zato je najbolji cilj onaj koji je realan i prilagođen vašem tempu. Nekome je cilj dvanaest knjiga godišnje, nekome pedeset, a nekome samo jedna - ali ona koja će mu promeniti pogled na svet.

Da li više volite da pročitate knjigu i vratite je u biblioteku, pozajmite od nekoga ili da je posedujete u ličnoj biblioteci? Ovo pitanje otkriva odnos prema knjizi kao predmetu. Neki vole da knjige budu njihove, da ih podvlače, vraćaju im se i slažu na police. Neki vole biblioteku jer je praktična i jeftinija. Oba pristupa su u redu. Važno je da knjiga dođe do čitaoca i da se prema njoj odnosite s poštovanjem.

Da li vam se nekada desilo da knjigu jednostavno ne možete ili ne želite da pročitate do kraja? To je potpuno normalno. Neke knjige nisu za vas u tom trenutku, neke su preobimne, neke vas emocionalno iscrpljuju, a neke jednostavno ne odgovaraju vašem ukusu. Nije sramota odustati. Sramota bi bila da se silite i izgubite volju za čitanjem. Čitanje treba da bude izbor, a ne kazna.

Zaključak: čitalački profil se menja i to je dobro

Čitalački profil nije nešto što se jednom utvrdi i zatim zauvek ostane isto. Ljudi se menjaju, ukusi se šire, potrebe se transformišu. Ono što vam je danas omiljeno sutra može da vam bude dosadno, a knjiga koju ste ranije odbacili može da postane vaša najveća preporuka. Zato je korisno da se s vremena na vreme podset