Vodič za pravnike koji traže posao u Srbiji

Potraga za poslom za pravnike, posebno one koji su već položili pravosudni ispit, često deluje kao trčanje sa preprekama gde su prepreke veštački podignute do neba. Koleginice i kolege širom zemlje postavljaju ista ključna pitanja: da li je bolje konkurisati u komercijalnim bankama, kakva je situacija u javnobeležničkim kancelarijama, koliko se zarađuje u agencijama za naplatu potraživanja i kako uopšte doći do prilike da se pokaže stečeno znanje. Ova tema je postala digitalno ognjište gde se razmenjuju iskustva, anonimno ali precizno, upravo da bi se shvatilo gde su uslovi za nas dobri i finansijski i po uslovima rada.

Kada se osvrnemo na tržište, jasno je da postoji nekoliko sektora koji konstantno gravitiraju pravnicima. Bankarski sektor je gotovo uvek u vrhu interesovanja. Iskustva pokazuju da su sve veće bankarske grupacije, poput onih koje posluju pod globalnim brendovima, često na meti. Priča se da su u pojedinim institucijama, poput jedne poznate banke čije ime počinje slovom "I", plate prilično visoke i dostižu nivo koji omogućava potpuno drugačiji kvalitet života. Ipak, postavlja se suštinsko pitanje: kako ući u taj sistem? Nije tajna da banke traže perfektno znanje engleskog jezika, visok prosek tokom studija i završen fakultet u roku. Pored formalnih uslova, proces selekcije ume da bude izuzetno rigurozan, sa nekoliko krugova testiranja koja uključuju ne samo pravno znanje, već i testove inteligencije i ličnosti.

Jedna od najvećih zabluda je da je pravosudni ispit magični ključ koji otvara sva vrata. Nažalost, realnost je drugačija. Iako je za pozicije u bankama ili većim korporacijama on gotovo neophodan, sam papir ne garantuje poziv na razgovor. Poslodavci u privatnom sektoru, naročito u proizvodnji i FMCG industriji, poput kompanija iz sektora pića i prehrambene industrije, traže iskustvo. Često se može čuti pitanje: „Da li neko zna kolike su plate u kompanijama kao što su one koje proizvode poznato pivo ili u velikim prehrambenim sistemima?“. Odgovori variraju, ali konsenzus je da su početne plate za pravnike sa pravosudnim u rasponu od 45.000 do 70.000 dinara, sa tendencijom rasta u zavisnosti od obima posla i prekovremenog angažovanja.

Javnobeležničke kancelarije su posebna priča i izazivaju podeljena mišljenja. S jedne strane, primamljiva je ideja rada u dinamičnom okruženju koje podseća na sud, ali sa više komercijalnog prizvuka. Informacije sa terena ukazuju da se početne plate za saradnike sa položenim pravosudnim kreću oko 60.000 do 70.000 dinara, mada ima i slučajeva gde se nudi znatno manje, posebno ako je kandidat prijavljen na nižu osnovicu ili se vodi kao pripravnik iako obavlja složene poslove. Ono što je gotovo pa pravilo jeste da se do pozicije kod javnog beležnika teško dolazi „s ulice“. Većina kancelarija oslanja se na preporuke, rodbinske veze ili dugogodišnja poznanstva. Retki su primeri gde je neko dobio posao samo na osnovu poslatog CV-ja, iako postoje izuzeci koji potvrđuju pravilo - kandidati koji su se jednostavno javili telefonom i ostavili izuzetan prvi utisak.

Slična situacija je i sa izvršiteljima. Posao pomoćnika ili zamenika izvršitelja često se opisuje kao izuzetno naporan, sa mnogo terenskog rada i izlazaka na teren uz pratnju policije. Postavlja se etičko pitanje za mnoge mlade pravnike: da li je prihvatljivo baviti se popisom imovine i izvršenjima, posebno kada se zna da su početne plate često mizerne, nekada jedva 30.000 dinara za pripravnike ili administrativne radnike, dok pravnici sa pravosudnim mogu očekivati nešto više, ali retko preko 60.000 dinara na početku. Novi zakonski okviri koji stupaju na snagu mogli bi promeniti dinamiku, ali za sada je to sektor u kome se mnogo radi, a često je potrebno i ogromno strpljenje dok se ne stekne poverenje i klijentela.

Šta je sa onim poslovima koje većina iskusnih pravnika savetuje da se izbegavaju? Tu na prvom mestu figuriraju tehnički pregledi automobila i izdavanje registracionih nalepnica. Gotovo unisono se može čuti stav da je to posao koji nije za pravnika, već za administrativnog radnika. Plata se kreće od minimalnih 26.000 do retko viđenih 50.000 dinara, ali je suština problematična: posao je monoton, intelektualno ne stimuliše i retko pruža priliku za napredovanje. Ovi poslovi se često dobijaju isključivo putem veze, a vlasnici, koji su mahom automehaničari, neretko ne cene pravničku diplomu i tretiraju visokoobrazovani kadar kao obične administrativce, čak ih zadužujući i poslovima koji nemaju veze sa strukom.

Ako ste spremni da se okušate u agencijama za naplatu potraživanja, treba znati da je to posao koji nosi veliki pritisak. Oglasi se povremeno pojavljuju na portalima za zapošljavanje, ali je interesovanje među pravnicima koji su položili pravosudni prilično mlako. Plate i uslovi često zavise od same agencije i njenog portfolija klijenata. Ima informacija da pojedine agencije nude izdašne bonuse, ali da je fiksni deo plate relativno skroman. To je posao gde se mnogo komunicira, pregovara i gde je otpornost na stres apsolutni imperativ.

Veliku pažnju privlače i advokatske kancelarije, posebno one koje su visoko rangirane i bave se privrednim pravom. Proces selekcije u takvim kancelarijama je legendarno težak. Pominju se testovi znanja engleskog jezika koji uključuju složenu pravnu terminologiju, testovi inteligencije i simulacije slučajeva. Početne plate za pripravnike su oko 300 do 500 evra, dok saradnici sa advokatskim ispitom mogu dostići i četvorocifrene iznose u evrima, ali je pritisak enorman. Radno vreme gotovo da ne postoji, a od zaposlenih se očekuje potpuna posvećenost. S druge strane, manje kancelarije u unutrašnjosti često funkcionišu na potpuno drugačijim principima - plata je manja, ali je atmosfera opuštenija i postoji mogućnost za sticanje širokog praktičnog iskustva.

Jedna od najvećih dilema sa kojom se susreću pravnici posle položenog pravosudnog ispita jeste da li dalje polagati advokatski ispit i upisati se u komoru. S obzirom na to da upis u komoru košta nekoliko hiljada evra, to je investicija koja se ne donosi olako. Iskustva govore da je samostalna advokatura izuzetno teška na početku, posebno za one koji nemaju porodičnu pravnu tradiciju ili izgrađenu bazu klijenata. Prvih nekoliko meseci, pa i godina, često su borba za pokrivanje osnovnih troškova kao što su kirija, doprinosi, komorski troškovi i materijalni izdaci. Ipak, ohrabrujuće su priče onih koji su se preselili u manje sredine, smanjili troškove života i svojim trudom uspeli da izgrade posao. Advokatura se i dalje smatra sržom prava i profesijom koja, iako surova, pruža najviše intelektualne slobode i dinamike.

Što se tiče opštih uslova rada, situacija je raznolika kao i samo tržište. Dok u javnom sektoru, poput sudova i katastara, postoji fiksno radno vreme (najčešće od 8 do 16 časova), plate su rigidnije i kreću se od 40.000 do 80.000 dinara za saradničke pozicije, sa sporim ali sigurnim napredovanjem kroz platne razrede. U privatnom sektoru, gotovo je pravilo da se radi i subotom. Retke su privatne kompanije koje nude petodnevnu radnu nedelju i poštovanje radnog vremena „od devet do pet“. Ukoliko firma nudi rad subotom, to je često indikator ili izuzetno visoke plate koja to kompenzuje, ili loše organizacije i visoke fluktuacije zaposlenih. Obratite pažnju na firme koje prečesto ponavljaju oglase za istu poziciju - to je jasan znak da nešto nije u redu sa uslovima rada ili visinom naknade.

Kada je reč o procesu traženja posla, način na koji se predstavljate igra ogromnu ulogu. Iskustva govore da slanje generičkog CV-ja na desetine adresa retko daje rezultate. Mnogo efikasnije je lično obraćanje, gde je to moguće, uz dobro napisanu molbu koja ističe specifične veštine i motivaciju. Nažalost, tržište je takvo da i pored svih kvalifikacija, bez preporuke ili "nečije reči", vrata često ostaju zatvorena. Pojedini poslodavci su toliko oguglali na priliv biografija da su zabeleženi slučajevi krajnje neprofesionalnog ponašanja od strane administracije, poput situacija gde sekretarica ne dozvoljava ni da se ostavi CV bez prethodne najave ili poznanstva.

Značajan aspekt koji se često zanemaruje jeste i finansijski faktor u odnosu na godine iskustva. Nerealno je da pravnik sa pet ili više godina radnog iskustva i položenim pravosudnim ispitom pristaje na platu od 35.000 do 40.000 dinara, što je ispod republičkog proseka. Nažalost, dok god postoje kandidati koji iz očaja ili puke potrebe za poslom pristaju na takve uslove, poslodavci će spuštati cenu rada. Postavlja se pitanje koliko smo sami krivi za degradaciju profesije time što ne umemo da istaknemo svoju vrednost i odbijemo uslove koji su ispod nivoa dostojanstva struke.

Karijera u pravu je maraton, a ne sprint. Mnogi koji su danas nezadovoljni platom ili pozicijom, pre ili kasnije pronađu svoj put, bilo kroz povratak u advokaturu, polaganje javnobeležničkog ispita ili jednostavno sticanjem toliko dobrog iskustva da postaju nezaobilazni svojim poslodavcima. Doktorske i majstorske studije, kursevi engleskog jezika, obuke za posredovanje - sve su to alatke koje mogu napraviti razliku. Najvažniji savet iskusnijih kolega je da se ne odustaje, da se stalno ulaže u znanje i da se, uprkos svim nedaćama sistema, zadrži profesionalni integritet.

Ukoliko ste tek završili fakultet i spremate se za polaganje pravosudnog ispita, ne gubite vreme. Svaki vid volontiranja ili stručne prakse, iako slabo plaćen ili neplaćen, zlata vredi jer donosi reference koje su mnogo vrednije od samih ocena na fakultetu. Pravnici koji su prošli kroz sudove, čak i kao volonteri, imaju značajnu prednost na razgovorima za posao jer poznaju proceduru i imaju formirano razmišljanje. Kada su u pitanju plate u pravosuđu, iako ne dosežu basnoslovne privatne visine, one pružaju izuzetnu sigurnost, fiksno radno vreme i mogućnost napredovanja do sudijske funkcije, što je za mnoge i dalje ostvareni san.

Podvlačeći crtu, mogućnosti za pravnike postoje, ali su skrivene iza guste šume nelojalne konkurencije, stranačkog zapošljavanja i nerealnih očekivanja. Ključ je u upornosti i strateškom umrežavanju. Bilo da birate sigurnost bankarskog sektora, adrenalin izvršiteljske službe, autoritet javnobeležničke kancelarije ili nezavisnost advokature, jedno je sigurno - nijedan drugi poziv ne nudi toliku širinu mogućnosti i toliko prilika za dokazivanje. Ne zaboravite da je svako „ne“ koje dobijete samo jedan korak bliže onom poslu koji zaista zaslužujete.